Ja nisam od tela 8

Smrad u čitavom hodniku zgrade se širio. Nikad mi nije bilo drago da idem van stana, pogotovo ne tad, kad čak ni miris vazduha nisam mogla osetiti. Mada tih dana sam bila zaokupljena traganjem za Serenom Kierkegordom, pa sam stalno izlazila. Jednovremeno samo počela osećati da mi je duša počela širiti mrtvački smrad, sa svim muvama i insektima koji ispijaju čorbu čovekovoga tela i sve mirise, taložeći svoje materije mrtvila. Tih dana, samo me je danski bogoveritelj mogao izvući iz sobe; rekli su mi bili da on leči depresiju gledajući okom u Boga, a ja sam bila kao neki vernik i tragatelj za pročišćenjem, pa sam mislila da mi on može pomoći. Do tad sam o njemu čula samo na časovima filozofije u srednjoj - čak me je inspirisao da napišem jednu pesmu. Skoro sam ga ponovo čula u filmu ''Till det som är vackert'' ili ''Tome što je lepo'' zbog kog sam i počela bila da volim Švedski film, a i da planiram da studiram teoriju filma. Mada, verujući mojim željama, sigurno ću studirati već sutra nešto drugo.
Lečeći se smrada, i ispijajuči poslednju kafu tog nesvanulog jutra, zora mi je pokucala na telefon i ja, cela rastrgnuta knjigama i pronalazačima istine, ustala sam da nađem mobilni. Dešavalo se da nisam znala gde ga ostavljam, jer me niko nije zvao tih nekoliko nedelja ili meseci. Bila sam ga zaturila u nekoj jakni, za koju sam se teško setila, jer sam je vrlo retko oblačila. Gurajuči ruku u njen džep, odgovorila sam direktno, ne gledajući ko me zove:

- Hej ... Šta je ovo bože dragi, 3sata je ujutru. Ko je to?
- Kapetan, Stalker, živa enciklopedija ... Šta radiš?
- Ma ništa Maestro ... buljim u neku literaturu, cela sam se izbečila u traganju za rečitošću  – osmehnuvši se, pružila sam ruku za pretposlednjom cigarom ... - Evo, i kumim sebe da zaspim. Ujutru, mislim popodne kad se probudim, neću imati cigare ... a mrzim ujutru kad ustanem, pa prvo što moram da uradim je da se umijem i spremam da palim na kiosk.
-Uči Viktorija, samo uči, u tome je stvar.
 
Nisam volela da slušam kratke odgovore na svoju zbunjenost. Al' njemu to nikako nisam mogla da zamerim, on je slikar i crta je bila njegova reč.

-Znaš ... sve to s učenjem i čitanjem je puko zadovoljenje sopstvenog ega, a gde sam tu ja?! I s druge strane imam još jedino čisto zadovoljavanje fizičkih potreba... a opet ... gde sam tu ja?! Nema ... nažalost.

-Spoji ih pa ćeš da dobiješ sebe...Tu si..

-Šta da spojim? – glas mi se jedva provlačio kroz reči. - Mogu samo da se iživljavam, život ga odavno nigde nema, jedino ako prihvatim da živim zablude, a to odavno, odavno ne umem, i ne mogu ... Veruj mi, šta god da mi daš, i kolko god, sve je isto, ništa se ne menja. Jezgro mi je isto. Tuga.

- ... Onda si sve promašila.....menjaj sve... Slušaj sebe, šta hoćeš...i radi to......

- ... onda sam bestidnica najveća ...

- Ti si ekstrem žena ...od suptilnog do sirovog...

- E tako je ... tačno je tako...

- Tera te snaga na to... energija tvoja...

- Na pragu sam da zaplačem ... jaoj...

- Zašto sad?...Plači, bolje se isplači... Ne mogu dugo još ... Ja bih da spavam pa da nastavimo razgovor kasnije, sutra ... Mislim ja na tvoje muke ...

- Eh, i ja na tvoje ... ti si junak moj, Kapetane ... Lepo spavaj, a i budi dobar k'o i uvek do sad
  ... mada moje mišljenje dobrog je iznad granica svakog dobrog ... šalim se. Idi spavaj. Sanjaj manje. Više misli... Laku noć...

Bilo je vreme da i ja prespavam ovaj težak dan. U hodniku je nastavilo da smrdi, gvirnula sam kroz poštansko sanduče. Obećala sam da ga neću otvarati dok ne prestane ovo mrtvilo da se širi. Znala sam da je vreme da zovem stanodavce. To sam ostavila za sutra.

Ja nisam od tela 2

Ne želim više da želim mnogo. 

Vrtim se u krug, čini mi se da tražim ćošak, ili da nemam pojma šta tražim… izgleda da je moja zvezda izgubljena u tom beskrajnom prostoru plavoga kruga.

Ili je zlatna ptica zaista grdna varka,ili nije varka, samo ja ne umem da je nađem…

Ili sam je našla, pa izbegavam da prihvatim da to i je moja zlatna ptica.

Ja sam rođena u duploj vodi. Rak – Škorpija. Ja ne volim da verujem u zvezde. Ali volim Indiju.

Kažu da rak ne da na sebe nikad, da previše voli sebe i to u čemu živi, rak je snalažljivi pronalazač rešenja, brani svet i sebe u svetu. Pamti i ne zaboravlja, ali čini samo dobro. I u neuspehu, rak se raduje sebi, veruje da je sve to život. Pad njemu nije pad, pad je njemu stepenik ka spoznaji.

Škorpija je sud. Sudi sebi. Posesivni je držalac svoga uspeha. Njemu je pad povod za samouništenje. Škorpija ubija sebe svojim otrovom. Škorpija je sama sebi najveći neprijatelj.

Rak je osnova i on pobeđuje, astrološki.

Ja ne znam ko u meni pobeđuje.

Ja ne znam šta da radim sa sobom.

I nekad, nekad znam da volim svet. 

Volim prirodu. Ja sam srećna bojama.

Ubija me noć, u kojoj ne spavam i samim tim gubim sto najviše volim – boje.

Osuđenik na nespavanje.

I kad imam priliku da vidim boje, san me  vuče svojim dubinama.

Ja ne znam ko sam ja.

Možda mnome vlada Škorpija.

Možda mnome vlada Rak, a ja želim da mnome vlada Škorpija, i odajem joj se.

Ili navijam za Škorpiju u sebi i ne dozvoljavam Raku da je savlada.

Mozda živim u iluziji želje patnje. Zaista patim ponekad.

Mozda živim u onome što sama oblikujem sebi.

I celoživotno mislim da cu tražiti odgovore kojih nema u mojim analizama. Da li ja ipak suviše dobro vidim, i to što vidim i je taj odgovor, samo me košta da ga prihvatim? Ne znam.

Jesam li zaista ovo ja koja pišem, ili samo želim da sam ja… pa živim u toj iluziji sebe, da ja zaista nešto i umem?

Ako i umem, jesam li to zaista ja?