lana je kao mlada poetesa htela da nauči da svira gitaru da bi imala na čemu da recituje svoju poeziju (koja u svojoj sveukupnosti jeste lepa tiha a nužna i kričuća muzika - to što u njoj izgara je bitan činilac pesničkog stvaralaštva),
i sa dvadeset je to i učinila.

tako sam i ja jednom pokušavala, dok mi jagodice vrhova prstiju nisu sagorele
pa sam ih držala noćima i noćima za radom u hladnoj vodi da bih makar mogla da odremam.

zato danas uživam, predano uživam u lani, i znam da lični san ne mora obavezno da se ostvari kroz jedinku koja ga sanja.
možda je najbitnije saznanje da se snovi ipak ostvaruju.

dreams come true.
🍀